Duhovna oaza
Kako je teško bilo koračati sama. Izmorilo me sunce. Morila me žeđ. Oaze nema... Možda je to križ? Da je bar puhnuo lagani lahor, možda bi odnio užarene misli! Ili, da sam pronašla put u oazu, mogla bih ugasiti žeđ na usnama. I pitam se... Što me to tjera na tugu? Možda ova pustoš nijema, ili samoća? Tko zna?
A onda, kao tihi lahor spustio se mio glas i ja čuh:
"Zašto plačeš?"
Malo zatim, upita me: "Što tražiš?"
Odgovorih kroz suze: "Izgubih svoju Oazu!
A trebalo je samo dići pogled i, evo ga, tu je sasvim pored mene, sav u sjaju.
Sada Oazu držim čvrsto u srcu, gdje ću je svaki puta naći kad opet budem morala u pustinju svoju.
Dođite k meni, svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer ja sam krotkog i poniznog srca, i naći ćete odmor za svoju dušu. Jer, moj jaram je blag i moje breme je lako.
(Evanđelje po Mateju 11:28-30)
